Piši za teorije!Piši članke za Teorije portal na email

Titanik je namerno potopljen kako bi bankarski kartel mogao pokrenuti Novi svetski poredak

Titanic
Titanic

Tri jako uticajna američka bogataša – John J. Astor IV, Isidor Strauss i Benjamin Guggenheim su bili protiv osnivanja Federalnih rezervi. A onda su sva trojica poginula na Titaniku…

Titanik sada predstavlja najpoznaiji putnički brod svih vremena, koji je nesrećno potonuo  u noći 15. aprila 1912., iako je prošlo više od 100 godina, ovo potonuće i sam brod ne prestaju da fasciniraju ljude širom sveta . A sada se osvrnimo na druge podatke, u proteklih 400 godina zabeleženo je oko 65.000 pomorskih katastrofa a neke su bile znatno veće (u ljudskim gubicima) od slučaja “Titanik”, ali uprkos tome o Titaniku se jedino i govori. Verovatno ste i vi pogledali neki igrani film ili dokumentarac o Titaniku? Ima ih na stotine i stotine, a šta je sa knjigama? Postoji više hiljada knjiga koje pišu o stvarima na titaniku, ljudima, samom događaju itd. . Glavno pitanje je, zašto je to tako?

Ubrzo nakon potonuća Titanika pojavile su se razne teorije zavere kako je brod potopljen namerno iz nekog razloga. Dugo se verovalo da je razlog namernog potapanja broda bila prevara sa osiguranjem kojeg je na koncu ‘ubrala’ firma White Star Line, u čijem je vlasništvu bio i sam Titanik. Pored afere sa osiguranjem dosta se pričalo i o zameni brodova, o Bruce Ismayu, o kapetanu Titanika, Edwardu Smithu, pa su sve te priče otišle toliko daleko da su na kraju povezivali čarobne mumije, čudovišta iz okena pa čak i vradžbine koje su bačene na brod i sve putnike. Sve te teorije su dosta razrađene, ali zadnjih nekoliko godina se sve više spominje jedna koja je usko povezana sa onom o Novom svetskom poretku(NWO). Srž cele ove teorije je osnivanje Federalnih rezervi, američke središnje banke koja je, kako teoretičari smatraju, usko povezana sa najpoznatijom pomorskom tragedijom.

Hajde da se vratimo na početak, na brodu su putovala tri najmoćnija čoveka u Americi, prvi je bio John Jacob Astor IV, koji je bio najbogatiji čovek svog vremena i prvobitni vlasnik Empire State Buildinga, tojest zemljišta na kojem je izgrađen neboder. Druga dvojica su bili  Isidor Strauss, vlasnik lanca robnih kuća Macy's, kao i Benjamin Guggenheim, naslednik rudnika zlata, srebra i bakra. Ova tri zaista možna čoveka bila su trn u oku bankarskog kartela jer su se protivili osnivanju Federalnih rezervi.

BANKARSKI KARTEL I OSNIVANJE FED-A

Najpoznatiji i najuticajnini bankari tog vremena – porodice Rothschild, Rockefeller i J. P. Morgan, želeli su osnovati središnju američku banku koja bi bila u njihovom vlasništvu s ovlašćenjima savezne vlade. Tako bi mogli da kontrolišu izdavanje novca bez pokrića u zlatu. Eustace Mullins u svojoj knjizi “Tajne Federalnih rezervi” (Secrets of the Federal Reserve) piše kako su se sedmorica uticajnih svetskih bankara 1910. sastala na ostrvu Jekyll pored obale Džordžije, kako bi razradili plan o osnivanju središnje banke koju su nazivali “Banka Federalnih rezervi”.

Na tom sastanku su bili Nelson W. Aldrich i Frank Vanderlip kao predstavnici finansijskog carstva Rockefellera, zatim Henry Davison, Charles Norton i Benjamin Strong – koji su predstavljali J.P. Morgana, kao i Paul Warburg koji je došao da predstavlja evropsku porodicu Rothschild.

Koliko su ove tri porodice bile bliske i poslovno povezane opisao je G. Edward Griffin u svojoj knjizi“Stvorenje s otoka Jekyll” (The Creature from Jekyll Island, 1994.):

Porodica Morgan je bila u prijateljskom nadmetanju sa Rothschildima i postali su društveno jako bliski. Morganovu londonsku firmu je 1857. od finansijske propasti spasila “Bank of England”, koja je bila pod jakim uticajem Rothschilda. Nakon toga je Morgan služio Rothschildu kao finansijski agent (…) Rockefellerov ulazak u bankarski sektor Morgan nije dobro primio. Postali su žestoki protivnici. Na kraju su odlučili da smanje međusobnu konkurenciju zajedničkim ulaganjem. A onda su sve tri porodice odlučile da rade na tome da osnuju nacionalni bankarski kartel pod nazivom Sustav federalnih rezervi.

Tako je i bilo, na Jekyl-lu je osnovan bankarski kartel “Sastav federalnih rezervi” čiji je cilj bio ostvarivanje monopol u izdavanju potvrda za depozitovano zlato ili srebro u SAD-u. Takva potvrda vredela je kao novac i sa njom se mogla vršiti robna razmena. Izdavanjem potvrda bavile su se mnoge privatne banke u Americi, a ‘papirni dolari’ zvali su se zlatni i srebrni dolari.

Zakon o zlatnom standardu iz 1900. obavezao je banke da za svaku izdanu potvrdu (poznatiju kao obveznicu) moraju imati stvarno pokriće u zlatu ili srebru. Veliki broj takvih obveznica potonulo je sa Titanikom pa za njih nikad nije isplaćeno depozitovano zlato, nego je ono ostalo u državnom trezoru ili u privatnim bankama. Bio je to odličan argument za “Družinu sa ostrva Jekyll” da 1913., godinu dana posle potonuća Titanika, ukažu američkim kongresnicima da bi se izdavanje novčanih certifikata trebalo koncentrisati samo na jednom mestu – u Sistemu federalnih rezervi koji bi bio službena američka središnja banka.

Dakle, glavni cilj ovog bankarskog kartela bila je – “elastična monetarna politika”, tojest izdavanje (štampanje) dolara bez ikakvog pokrića u zlatu ili srebru. To bi značilo da bankari mogu kreditirati špekulativnim novcem koji nema nikakvu pravu vrednost.

Takav sistem je već bio sproveden u Engleskoj 1694. osnivanjem Bank of England (koju je osnovao Škot William Paterson, ali ju je kasnije preuzeo Nathan Rothschild). U osnivačkoj povelji stoji: “Banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira ni iz čega” (The bank hath benefit on the interest on all monies which it creates out of nothing). Tako je Engleska kao država počela uzimati kredite i zaduživati se sa velikim kamatama, a u Bank of England je sve to registrovano kao nacionalni dug. Sve te dugove pod jednim imeno “nacionalni dug”  su otplaćivali građani kroz poreze, a kada bi otplata državnog kredita kasnila država bi povećavala poreze.

Isti sistem je pokušao zaživeti i u Americi u dva navrata. Prvu je privatnu središnju banku osnovao Alexander Hamilton 1789., ali je ukinuta 1811. kada je Kongres odbio obnoviti Zakon o bankama. Predsednik James Madison je doneo predlog za drugu po redu privatnu središnju banku Sjedinjenih Američkih Država i ona je osnovana 1816. godine. Zatvorio ju je predsednik Andrew Jackson 1836. koji se žestoko protivio i borio protiv bankarskog kartela nazivajući ih lihvarima. Njegova jako poznata poruka svim bankarima je glasila: Vaše je leglo jazbina otrovnica i lopova. Nameravam vas iskoreniti, i Bog mi pomogao, ja ću vas iskoreniti”. Jackson je naglo umro iz nepoznatih razloga.

TRI GLAVNE ŽRTVE

Mnogi biznismeni koji su stekli veliko bogatstvo i uticaj u Sjedinjenim Američkim Državama nisu želeli da država bude opljačkana na taj način. Protivili su se osnivanju FED-a, a u tom protivljenju najviše su se isticali već pomenuti Astor, Strauss i Guggenheim. Pored toga, veruje se da bi ova trojka svojim uticajem sprečila i ulazak Amerike u Prvi svetski rat.

Astor se žestoko zalagao za izolacionističku politiku na čelu sa “America first” bez mešanja u “tuđe poslove”, a pogotovo evropske. Upravo su se zagovornici te politike najviše protivili odluci Woodrowa Wilsona da 1917. uvede Ameriku u Prvi svetski rat.

Dakle, ‘trojka’ je smetala bankarskom kartelu u njihovom planu pa je problem trebao biti rešen. Ideja za savršeni zločin mogla se roditi iz romana objavljenog 1898. godine…

ZLOČIN OPISAN 14 GODINA RANIJE U KNJIZI

Puno pre nego što se uopšte pojavila ideja o gradnji Titanika, američki pisac i oficir trgovačke mornarice Morgan Robertson napisao je roman Futility (Uzaludnost), koji je poznat i pod naslovom The Wreck of the Titan (Olupina Titana).

U knjizi, koja je napisana 14 godina pre stvarne tragedije, Robertson opisuje najveći i za to vreme najmoderniji “nepotopivi” brod koji sredinom aprila kreće na svoju prvu plovidbu preko Atlantika, sa ciljem da sruši rekorde po brzini. Brod iznenada udara u santu leda i tone. Način i mesto sudara, kapacitet, broj putnika, dimenzije broda, maksimalna brzina, težina, broj čamaca za spašavanje – sve se to potpuno podudara sa još, tada, neizgrađenim Titanikom. Čudno zar ne?

Da podudarnost i misterije bude veća Robertsonov fiktivni brod zvao se – Titan! Iako je još živeo u vreme katastrofe, nikada nije objasnio neverovatnu sličnost slučaja Titanik sa svojim romanom.

Ovakav scenario savršeno je odgovarao bankarskom kartelu jer su ga mogli lako realizovati. Sve što je bilo potrebno je izgraditi brod, namamiti žrtve na prvo putovanje i izrežirati nesreću pomoću svojih ljudi, koje su naravno imali na pretek. Ništa od toga nije predstavljalo problem kartelu jer je J.P. Morgan bio vlasnik kompanije White Star Line, koja je 1909. u Belfastu počela sa izgradnjom najmodernijeg i najmoćnijeg broda – Titanik.

VEZA SA JEZUITIMA

Družbu Isusovu (Isusovce ili Jezuite) osnovao je 1540. godine Ignacije Loyola u okviru Rimokatoličke crkve. Prema nekim teorijama Rotschildi su vekovima glavni bankari Katoličke crkve i najzaslužniji su za ogromno bogatstvo koje je Crkva akumulirala dobrim investicijama. Dakle, sve njihove veze i kontakti bile su čvrste i preko tih veza izabran je kapetan koji će povesti Titanik u smrt.

Bio je to Edward John Smith, najplaćeniji i najiskusniji kapetan iz White Star Linea koji je ujedno bio i Isusovac. Smithu je prva plovidba Titanika trebala biti ujedno poslednja pre penzije, nakon 46 godina službe. U službenoj verziji o slučaju “Titanik” navodi se kako je Smith dobio čak osam upozorenja da smanji brzinu i bude oprezan zbog santa leda koje su se nalazile u moru. Do dan danas je nepoznat odgovor na pitanje kako je čovek sa 46 godina iskustva, koji je ko zna koliko puta plovio istom rutom, ignorisao sva ta upozorenja.

Osim Smitha, na brodu je bio još jedan Isusovac – irski sveštenik Francis Browne. U dokumentarnom filmu National Geographica “Tajne Titanika” (The Secrets of the Titanic) navodi se kako je Browne bio najuticajniji Isusovac u celoj Irskoj pa se ukrcao na Titanik kako bi kapetanu Smithu dao poslednja uputstva.

Prema službenoj verziji, Browne je putovao od Southamptona do Queenstowna do svog ujaka koji je bio biskup u Irskoj. Na putu je upoznao bogati bračni par koji ga je zamolio da im se pridruži na putovanju do New Yorka, naravno sve o njihov trošak. Browne je navodno sa Titanika poslao telegram u Dublin u kojem je tražio dozvolu da nastavi put. Odgovor je stigao u Queenstownu, a glasio je:“Silazi sa tog broda”.

ŽRTVE NAMAMILI PUTEM MEDIJA

Kartel je pridobio brod i kapetana, trebalo je samo namamiti žrtve što je bio generalno i najlakši deo posla. Zbog velike medijske pažnje, svi koji su mislili da nešto znače u društvu morali su biti na brodu. I sam Morgan najavljivao je kako će putovati Titanikom do New Yorka. 

Astor se vraćao sasuprugom sa putovanja u Egiptu, Guggenheim je bio Parizu, a Strauss je bio sa suprugom u Evropi. Svi su trebali doći do Amerike, a prvo putovanje Titanikom se nije smelo propustiti.

Zanimljivo je i važno napomenuti da je Morgan otkazao putovanje zadnji dan i to zbog navodne bolesti. Posle je pronađen u dobrom zdravstvenom stanju sa svojom ljubavnicom, kada mu je prenešena vest o velikoj tragediji.

POČETAK NOVOG SVETSKOG PORETKA

Nakon tragedije koja se desila Titaniku firmi White Star Line otišla je odšteta od milion funti (danas oko 100 miliona eura), koja je godinu dana posle isplaćena deoničarima, a veći dio Morgan je spremio u svoj džep. To je bila najuspešnija poslovna godina za White Star Line u celoj istoriji firme.

U decembru 1913. u američkom Kongresu prošao je zakon o formiranju Federalnih rezervi (FED). Zakon je prošao zahvaljujući Wilsonu koji ga je pogurao, navodno zato što je bio ucenjen zbog preljuba. 

Amerika je 1917. ušla u Prvi svetski rat koji je finansiran preko FED-a što je značilo ogromno zaduživanje. Od tada do 2000. godine američki dolar i britanska funta izgubili su oko 98 posto svoje vrednosti zbog inflacija. Danas je preko 95% dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje potražnja na tržištu nafte. FED je jedna od najmoćnijih institucija u svetu, a datum njenog osnivanja smatra se početkom Novog svetskog poretka.

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *